Јасмина (Миљанић) Иванковић рођена је 1970. године у Лазаревцу. Тренутно директор Библиотеке "Димитрије Туцовић" у Лазаревцу. Завршила Филолошки факултет у Београду, смер српска књижевност и језик. Дипломирала код професорке Наде Милошевић Ђорђевић. При Министарству просвете положила испит за лиценцу професора, а у Народној библиотеци Србије за библиотекара. У периоду 2001 – 2005. године радила на месту директора Центра за културу у Лазаревцу . Активно учествовала у организацији свих програмских активности везаних за почетак рада Модерне галерије, као и програма у оквиру Дана европске баштине, Лазаревачког културног лета, Летње акустичне гитаријаде и слично. Током претходних година (2005-2014) радила у основним и средњим школама на територији општине Лазаревац као професор или школски библиотекар. Похађала бројне семинаре од комуникацијских вештина до професионалне оријентације. Учествовала на три истраживачка пројекта Вукове задужбине и Филолошког факултета у Београду, радила као лектор и била координатор друштва школских библиотекара на територији Општине Лазаревац. Током рада у школској библиотеци организовала сајмове књига, гостовања писаца и промоције књиге и читања. Активно сарађивала са свим издавачима. Учествује у припреми и реализацији програмских активности и различитим пројектима. Живи у Лазаревцу
и мајка је две девојчице: Ленке (2001)
и Каје (2005).

Бојана Петковић рођена је 1982. године у Лазаревцу. Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду, смер библиотекарство и информатика. У библиотеци "Димитрије Туцовић" ради од 2009. у служби набавке и обраде и на пословима дигитализације завичајне грађе. Стручни испит је положила у мају 2013. године. Сарађивала на свим библиотечким пројектима у периоду од 2011. до данас. Аутор је трибине која обрађује завичајну тематику "Завичај мало и преувеличај". Прикупља и дигитализује завичајну грађу. Тренутно израђује библиографију монографских публикација завичајних утора. Објављивала у стручној периодици.

Софија Рер (Zsofia Röhr) је дипломирана библиотекарка и будући књижевни педагог. Задужена је за рад са јавношћу са децом и омладином у Градској библиотеци у Дрездену, Немачка. На симпозијуму "До креативног детињства" говориће о раду у дечјим библиотекама у Немачкој на примеру Градске библиотеке у Дрездену и њеног корисничког сервиса.


Кристина Чуновић рођена је 1976. године у Карловцу. Завршила је Гимназију у Карловцу (1991 - 1994), Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу (1994 - 1999) добивши звање професора социологије. Изванредни студиј информацијских знаности, дипл. библиотекар (2003 - 2005). Од 1999. до 2002. године радила је у женском информацијско-документацијском центру "Женска инфотека". Водитељица је Жупанијске матичне службе Градске књижнице "Иван Горан Ковачић" у Карловцу. Предавач је у Центру за стално стручно усавршавање књижничара при Националној и свеучилишној књижници (ЦССУ) - радионица "Увођење и развијање услуга за бебе, дјецу ране доби и њихове родитеље у народним књижницама".Председница је Комисије за књижничне услуге за дјецу и младеж Хрватскога књижничарског друштва (2012 - 2014), председница Хрватскога читатељског друштва (2014 - 2016). Координатор прве националне кампање за потицање читања наглас дјеци од рођења "Читај ми!".Објављује стручне радове у Вјеснику библиотекара, Књижничарству, Библиотекару, ХКД Новостима, Калибру, Хрчку, Зрну и другим часописима. Проводи истраживања у подручју књижничарства, а резултате представља на домаћим и међународним скуповима. Говори енглески и француски језик.


Маријана Лазић је рођена 1979. године у Чачку. Дипломирала на Учитељском факултету у Ужицу, за професора разредне наставе и положила стручни библиотекарски испит. Ради у Градској библиотеци "Владислав Петковић Дис" у Чачку од 2007. године. Као библиотекар Дечијег одељења пуних 9 година поред редовног посла, ради на креативном популарисању читања код деце, реализовању различитих радионица, као и књижевних програма.


Ана Станојевић је рођена 1983. године у Чачку. Завршила је Филозофски факултет у Београду, смер Педагогија, и положила стручни библиотекарски испит. Запослена је у Градској библиотеци "Владислав Петковић Дис" у Чачку од 2008. године. Поред рада у Дечијем одељењу, повремено ради и у огранку (селу Прељини), где организује различите креативне садржаје за најмлађе.


Саша Луковић Васиљевић рођена је 1960. у Сомбору. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на катедри за Општу књижевност и теорију књижевности. Од 1992. ради у Народној библиотеци "Стеван Сремац" у Нишу, где се више од десет година налази на месту руководиоца Одељења књиге за децу. Аутор је многих пројеката, програма и радионица, који имају за циљ подстицање читања код деце и младих. Покретач Републичког литерарно-ликовног конкурса за основце, који од 2002. нишка Библиотека расписује поводом Светског дана књиге за децу.


Ана Дуковић, рођена je 1976. године у Ужицу. Завршила Филолошки факултет Универзитета у Београду са звањем дипломирани филолог светске књижевности и теорије књижевности. Од 2005. године запослена у ОШ "Душан Јерковић" у Ужицу. Радила као професор српског и енглеског језика, библиотекар. Положила стручни испит из библиотечке делатности 2009. године. Тренутно предаје грађанско васпитање. У свом раду посебну пажњу ставља на развијање ученичких компетенција за целоживотно учење, медијску писменост, као и самовредновање. Учесник конференција, смотри и стручних скупова у Србији и региону. Удата, мајка двоје деце.


Мирјана Радовановић Пејовић, рођена je 1967. године у Београду. Завршила Филолошки факултет Универзитета у Београду са звањем дипломирани филолог светске књижевности и теорије књижевности. Од 1994. године ради у просвети на различитим радним местима, од професора до директора. Од 2000. године запослена као школски библиотекар у ОШ "Душан Јерковић" у Ужицу. Положила стручни испит из библиотечке делатности 2004. године. Области које је интересују крећу се од формирања личног и културног идентитета ученика, подстицања на читање и стицање културних навика, до стручног усавршавања, доживотног образовања и самовредновања, чиме се бави практично и теоријски. Учесник конференција, смотри и стручних скупова у Србији и региону. Удата, мајка једног детета.


Марија Миловановић, књижничар, рођена је 1974. године у Пожаревцу. Основну школу завршила у Костолцу, Гимназију у Пожаревцу. Запослена у Народној библиотеци "Илија М. Петровић" Пожаревац у одељењу у Костолцу од 1998. године. Протеклих 18 година ради са корисницима, на обради монографских публикација, организовању културних догађаја, као и у свим секцијама и радионицама које су се у библиотеци одржавале и тренутно одржавају. Једна је од коауторки књиге "Костолац у огледалу књиге". Члан је Библиотекарског друштва Србије.


Невена Вуксановић, виши књижничар, рођена је 1979. године у Пожаревцу. Основну и средњу Техничку школу завршила у Костолцу. Дипломирала на Високој пословној школи струковних студија "Чачак" у Чачку. Запослена у Народној библиотеци "Илија М. Петровић" Пожаревац у одељењу у Костолцу од 2005. године. Ради са корисницима и на обради монографских публикација. Води креативне радионице за децу заједно са својим колегиницама. Члан је Библиотекарског друштва Србије.


Биљана Томић, рођена је 1962. године у Крагујевцу. Директор је Народне библиотеке "Др Милован Спасић" у Рековцу. Сходно условима, броју запослених и делатностима у Библиотеци обавља више функција - директор, библиотекар, организатор културно-образовних програма, уредник у издавачкој делатности, руководилац креативне радионице за децу и младе, моделатор у програмским активностима библиотеке., уредник разних каталога и постера. Аутор је и један од реализатора већег броја пројеката, на основу којих Библиотека добија средства од стране Министарства културе и других донатора за организацију различитих програма.


Весна Петровић, после завршене гимназије у Сремској Митровици дипломирала је на катедри за Југословенску и општу књижевност на Филолошком факултету у Београду. Најпре је радила као професор руског и српскохрватског језика у основним школама а од 1981. у Библиотеци "Глигорије Возарoвић" у Сремској Митровици. Била је руководилац Дечјег и Матичног одељења, сада ради у читаоници са стручном литературом. Аутор акредитованог семинара "Библиотека универзална учионица", предавач на акредитованим семинарима за библиотекаре у основним и средњим школама и активни учесник на бројним семинарима, научним и стручним скуповима у земљи и Републици Српској. Стручне радове објављује у часописима и зборницима. Аутор је књиге о 50 Сабора библиотекара Срема "Иришка сусретања". Од 1998. године има звање библиотекар саветник, а за допринос развоју библиотечке делатности добила је награду Подружнице библиотекара Срема „Доситеј Обрадовић“ и награду „Најбољи библиотекар“, коју додељује Библиотекарско друштво Србије.

Гордана Стокић Симончић (Сплит, Хрватска, 1960) школовала се у Београду. Дипломирала је на Групи за Југословенске књижевности и енглески језик Филолошког факултета Универзитета у Београду 1985. године. Факултативно завршила Смер за библиотекарство. Магистрирала је 1996. и, исте године, примљена на Катедру за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду, на место асистента за предмете Историја књиге и библиотека и Библиотекарство I-IV. Докторску тезу одбранила је 2001. године. У звање доцента изабрана је 2002, а у звање ванредног професора 2009, а у звање редовног професора 2015. Предмети: Историја књиге и библиотека, Књига и библиотеке код Срба, Процеси управљања у библиотекама, Односи библиотека с јавношћу (на основним студијама), Компаративне студије савременог библиотекарства (на мастер студијама), Историја библиотека, компаративне студије, теорија библиотекарства (на докторским студијама). Ангажована је на пројекту "Дигиталне медијске технологије и друштвено-образовне промене", број 47020, Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије. Међународно професионално искуство: Mortenson Center Fellow (International Library Programs, University of Illinois at Urbana-Champaign, 2002); Salzburg Global Fellow (2004); Fulbright Fellow (School of Information and Library Science, The University of North Carolina, Chapel Hill, NC; The Library of Congress, Washington, DC, 2006); предавања по позиву на научним и стручним скуповима у Румунији, Словенији, Републици Српској, САД, Хрватској, Бугарској и Италији.

Милорад Грбовић, рођен у селу Готовуша, општина Пљевља, Црна Гора. Основну школу завршио у Готовуши, средњу школу у Пљевљима. Студирао у Београду. Од 1998. године живи у Неготину. По образовању је дипломирани библиотекар-мастер и дипломирани инжењер геологије, стекао звање виши библиотекар. Од 1998. године је у радном односу, а од 2001. године ради као библиотекар у Народној библиотеци "Доситеј Новаковић" у Неготину, тренутно као в.д. директора. Објавио је више стручних радова из области библиотекарства. Пише афоризме и палиндроме.

Душан Рајшиh, вишестрани ликовни уметник, poђен је 1970. у Госпиhу, у Хрватској. 1990. године уписао је Академију ликовних умјетности у 3агребу, а 1996. дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи проф. Н. Вукосављевиhа на одсеку Вајарство. Од 2000. године живи у Лазаревцу, где ради као уредник ликовног програма у Центру за културу, као и при Модерној галерији Лазаревац, од њеног оснивања (2002). Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС). Од скулптура које је реализовао у слободном простору, издвајају се "Споменик палим борцима у ратовима 1991/99" (бронза) у Лазаревцу и "Предах ратника" (теракота) на клупи у главној лазаревачкој улици, постављен поводом 100 година од Колубарске битке (2015). Своје радове излагао је на бројним самосталним изложбама, највише у Београду и Лазаревцу, али и у неколико других градова у Србији. Запажена је његова изложба "Quixotes", остварена у Институту Сервантес у Београду (2015), поводом 400 година од објављивања другог дела "Велеумног племиhа Дон Кихота од Манче" Мигела де Сервантеса. Поред Дон Кихота, стална инспирација су му и женске фигуре, превасходно музичарке и плесачице, и то кроз цртеж и комбиноване технике цртежа и боја. У скулптури је највише посвеhен трагању за идентитетом Јова и теми Распеhа Христовог. Посебно је наклоњен раду са децом и младима, као и раду са децом са посебним потребама. Кроз многе радионице проистекли су радови који увесељавају децу и отварају им нова поигравања у ликовним креацијама. Лутке од одбачених предмета и амбалаже настале су управо из такве "сарадње", инспирисане радом са најмлађима. Ове лутке, претходно само делимично излагане, представљене су на изложби „Понекад се врате људи из контејнера“, која је отворена у Великој Хочи 2016. године.

Милица Матијевић рођена је 1964. године у Лазаревцу. Дипломирала је 1991. године на Факултету политичких наука, смер новинарство. У библиотеци "Димитрије Туцовић" у Лазаревцу запослена је од 1996. године. До 2015. радила на пословима библиотекара у одељењу за децу и младе. Сада ради на пословима сарадника за програме и пројекте. До оснивања Секције за децу и младе БДС била је кородинатор за рад дечјих одељења јавних библиотека при Секцији за јавне библиотеке БДС. Активно учествује на конференцијама и стручним скуповима у земљи и региону. Учесник је многих расправа и округлих столова на тему деца, читање и креативан рад са децом у библиотекама. Од 2004. године организује у оквиру програма Фестивала хумора за децу у Лазаревцу стручне скупове библиотекара који раде у дечијим одељењима јавних библиотека, као и школских библиотекара. Од 2009. покреће иницијативу да жири за књигу са највише хумора и хуманости, коју Фестивал додељује од 1995. године, буде сачињен искључиво од библиотекара. На тај начин ова награда постаје једина награда за дечију књигу коју додељују библиотекари. Аутор је и реализатор многобројних радионица и пројеката који се реализују у библиотеци "Димитрије Туцовић" у Лазаревцу. Од 2008. ангажује се на прикупљању, систематизацији и дигитализацији публикација и друге грађе која се односи на Фестивал хумора за децу. Део тог материјала је интегрисан у публикацији Фестивал хумора за децу : 1989-2009. Део је доступан и на овом линку. Коаутор је монографије Двадесет пет година Фестивала хумора за децу. – Лазаревац : Библиотека "Димитрије Туцовић", 2013 и приручника за рад са децом у јавним библиотекама Култура читања : право детета и обавеза библиотекара. – Лазаревац : Библиотека "Димитрије Туцовић", 2015. Приредила је зборник радова са стручног скупа одржаног у Лазаревцу 15. и 16. септембра 2015. године. Тинејџери, захтвени корисници и библиотеке за нове генерације. – Лазаревац : Библиотека "Димитрије Туцовић", 2015.

Зорица Јоцић рођена је 1977. године у Лазаревцу. Запослена је на Дечијем одељењу библиотеке "Димитрије Туцовић" у Лазаревцу. Дипломирала је 2009. године на Филолошком факултету у Београду, на катедри за Библиотекарство и информатику. Волонтирала је у Библиотеци две године (2009-2010) радећи на различитим одељењима. Годину дана је обављала стручну праксу (2011). Стручни испит из библиотечке делатности положила је 2012. године. Присуствује и учествује на стручним скуповима и семинарима. На дечијем одељењу ради четири године. Организовала је и водила бројне радионице са децом. Коаутор је неколико програма за децу и младе у Библиотеци: "ABC in our Library", "Поштованом Душку Радовићу", "Британске хероине у I светском рату", као и низа радионица за најмлађе"Гага и Зока вам читају бајке". Аутор је серије креативних радионица за младе у оквиру програма "Тинејџери-путеви каријере".

Радостина Нејкова, доцент, доктор на Институту за истраживање уметности Бугарске академије наука, сектор "Екранска уметност". Гостујући је професор на Националној академији позоришне и филмске уметности "Крсто Сарафов" у Софији на предметима "Режија анимираних филмова" и "Студије филма". Сценариста, редитељ и аутор анимираних филмова ("Како је Љутко обавио поправку", "Ружна прича", "Путовања") који су учествовали и награђивани на многим међународним фестивалима. Илустратор је књига за децу. Има самосталне изложбе илустрација књига за децу у Бугарској, Грчкој, Србији и Босни и Херцеговини. Ментор и руководилац Међународних дечијих радионица анимације и мастер класа анимације у Бугарској, Србији, Босни и Херцеговини, Русији, Грузији и другде.

Соња Шимић запослена је у Градској књижници и читаоници Винковци од 1995. године, одгајатељ и магистра библиотекарства. Ради као водитељица дјечјег одјела Дјечје књижнице мира. У свом раду усмјерена је на непосредан рад с дјецом, младима и оне који се њима баве. Осмишљава и судјелује у програмима и пројектима који промовирају дјечје књижнице и рад у дјечјим одјелима приче му треба истаћи и два Међународна стручна скупа: 2009. године: "Дјечји одјели без граница - отвореност, сурадња, комуникација" и 2014. године "Дјечји одјел - партнер обитељи и предшколској установи". Прати стручне скупове и активно судјелује. Објављује у стручним часописима и зборницима. Унутар локалне заједнице развија сурадњу на свим разинама настојећи испунити мисију да је дјечја књижница полазни капитал сваке локалне заједнице. Активни је заговаратељ сурадње међу књижничарима.

Јелена Дуковић је рођена 1975. године у Чачку. Завршила је Учитељски факултет у Београду и положила стручни библиотекарски испит. Запослена је у Градској библиотеци "Владислав Петковић Дис" у Чачку од 2002. године. Ради као библиотекар на Дечјем одељењу. Заједно са колегама ради на осмишљавању и реализовању креативних програма за децу.

Весна Јовановић, рођена је 1966. године у Бору. Запослена је у Народној библиотеци Бор као библиотекар. Ради на дечјем одељењу од 1999. године. Учествовала у раду бројних семинара за библиотекаре. Аутор је многих образовно-забавних програма за децу.

Хелена Омеровић, дипломирани је библиотекар-информатор на мађарском језику Дечјег одељења Градске библиотеке Суботица. 2003. године завршила је Учитељски факултет у Сомбору на смеру Разредна настава, где је 2014. године и стекла звање Мастер учитеља. Од 1995. године запослена у Градској библиотеци Суботица. На Дечјем одељењу организује едукативне програме, креативне радионице, књижевне сусрете, разна такмичења и квизове за децу предшколског и школског узраста. Учесник је на стручним скуповима библиотекара у земљи и у иностранству.

Марина Јевтић, рођена је 1978. године у Ужицу. Филолошки факултет Универзитета у Београду завршила са звањем професор енглеског језика и књижевности, а са радом у просвети почела 2001. године. Од 2003. године запослена као професор енглеског језика у ОШ "Душан Јерковић" у Ужицу. Посебан акценат у свом раду ставља на важност и корелацију ваннаставних активности. Учесник конференција и стручних скупова у Србији и региону. Удата, мајка двоје деце. Председник ужичког огранка мреже Удружења "Родитељ".

Рената Минић, дипломирани библиотекар-саветник, рођена је 1973. године у Пожаревцу. Основну школу завршила у Костолцу, Гимназију у Пожаревцу. Дипломирала и мастер студије завршила на Филолошком факултету Универзитета у Београду на Катедри за Библиотекарство и информатику. Запослена у Народној библиотеци "Илија М. Петровић" у Пожаревцу од 2000. године. Од фебруара 2010. до фебруара 2016. године Референт Одељења периодике. Од фебруара 2016. године на месту Руководиоца Библиотеке у Костолцу (огранак Народне библиотеке "Илија М. Петровић" Пожаревац). Своје стручне радове објављивала је у панчевачком Читалишту, Бележници, Гласу библиотеке и Записима. Водила три године обуку информатичког описмењавања за пензионере и незапослена лица "Упознајте се са виртуелним светом рачунара" у Библиотеци у Пожаревцу. Коауторка је стручне монографске публикације "Информатичко описмењавање старих лица: приручник за библиотекаре". Члан је Библиотекарског друштва Србије, Комисије за слободан приступ информацијама и интелектуалне слободе и Комисије за серијске публикације. Води креативне радионице за децу и старије у Одељењу Костолац заједно са својим колегиницама. Ауторка је и уредница следећих сајтова/блогова:

Од књиге до душе
Комисија за серијске публикације
Серијске публикације
Љубитељи фантастике

Слободан Томић рођен је 1979. године у Кикинди. Основну школу и средњу Техничку школу похађао је у Кикинди и стекао звање електротехничара аутоматике. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду на групи за српски језик и књижевност. Радио је као професор српског језика у основним школама "Јован Поповић" и „Свети Сава“ у Кикинди. Од децембра 2011. године запослен је у Народној библиотеци "Јован Поповић" у Кикинди. Ради на дечјем одељењу. Активно учествује у креирању, организацији и реализацији различитих културних садржаја Библиотеке. Радио је коректуре и лектуре књига, научних радова и сајтова. Дуги низ година бави се фотографијом.

Горан Траиловић, (Бор, 1963) Проф. опште и компаративне књижевности, библиотекар саветник, књижевник, публициста, шеф Одељења за израду библиографија и издавачку делатност Градске библиотеке Панчево. Уредник сајта www.citaliste.com и www.virtuelnopancevo.rs. Гл. и одг. уредник Панчевачког читалишта до 2009, а потом одговорни уредник Читалишта. Ангажован на припреми научног скупа "Књижевна топографија Панчева" 2000. године и истоимене књиге настале на основу радова са тог скупа, објављене 2001. године. Аутор је више текстова у књизи, члан уређивачаког одбора, главни редактор завршног поглавља, Биографски речник писаца из Панчева и аутор великог броја белешки у овом речнику. Био ангажован на конципирању, покретању и оперативном раду везаном за "Мајске дане књиге у Панчеву", манифестације ГБП које се одржава крајем маја месеца сваке године. Био председник Организационог одбора првих "Мајских дана" 2003. године и председник жирија за доделу награде ГБП завичајним писцима. Године 2008. покренуо манифестацију "Једна књига, један град" у Панчеву. Издавачка делатност панчевачке библиотеке, коју води, пажљиво је конципирана тако да објављује стручна издања и издања из области културне историје народа који су живели на овим просторима ("Књижевна топографија Панчева", "Руске избеглице у Панчеву", аутобиографија Владимира Мошина, "Рађање словесног града", "Књига и библиотеке код Срба у Средњем веку"...). Са друге стране ту су и издања посвећена библиотекарству, комуникацији, култури организације и односима са јавношћу попут "Best Practice у 22 приче". књиге која доноси оригиналне прилоге истакнутих америчких колега који се баве овим областима које су значајне не само за библиотекарску струку. Сва ова издања имају резонантан одјек у домаћој и иностраној јавности. Учествовао на многим домаћим и међународним књижевним и стручним скуповима и семинарима у области људских права: "Развој система за заштиту и унапређење људских и мањинских права кроз партнерство централне и локалне власти" у Новом Саду, Дани Еминескуа у Румунији, Сусрети Цинцара "Константин Бели Маче" у Скопљу, Сусрети библиотекара слависта у Сарајеву и Тузли, Стручни скупови Друштва библиотекара Републике Српске, Светским скуповима библиотекара и информатичких стручњака IFLA Милано 2009. и IFLA Лион 2014, Европској конференцији о информационој писмености (European Conference on Information Literacy - ECIL) Истамбул 2013. итд. Награђиван за друштвени, књижевни и стручни рад у области библиотекарства (Признање за посебан допринос унапређивању положаја Рома градоначелнице Панчева, Повеља захвалности за допринос проучавању и развоју библиотекарства у Србији Библиотекарског друштва Србије 2008. године и др.). Члан је Удружења књижевника Србије, Књижевне општине Вршац и Библиотекарског друштва Србије. Био члан Актива самосталних новинара Србије. Аутор великог броја књижевних и стручних радова у периодици и зборницима. Уредник великог броја књига из области библиотекарства и културне историје. Објавио три књиге песама: "Спремљена трпеза" (Бор, 1991), "Тилва њагра" (Панчево, 1995) и "Паганин у храму" (Вршац, 2000). Коприређивач "Вароши накрај света (Панчево, 2002) и "У шуми мрачној као време" (Богдан Мрвош). Аутор "Лична топографија раја" (Градска библиотека Панчево, 2015).
Живи и ради у Панчеву (у Градској библиотеци Панчево од 1996. године). Био је председник Заједнице књижевника Панчева и уредник Свезака (Панчево), Управног одбора Народног музеја Панчево и председник првог Савета за међунационалне односе Скупштине града Панчева (2009-2013), члан Управе Библиотекарског друштва Србије, Управног одбора Градске библиотеке Панчево (у два мандата), Редакције за израду Лексикона Панчева, Комисије за вредновање пројеката у области информисања града Панчева... Учествовао у изради актуелне Стратегије културног развитка Панчева, као и Стратегије јавног информисања у Панчеву. Иницијатор, организатор и аутор програма обележавања Дана Рома у Панчеву од 2010. године. Посебну пажњу посветио је спровођењу Стратегије културног развоја града Панчева и Стратегије за друштвену интеграцију Рома града Панчева 2009-2012 коју је донела Скупштина града Панчева, Залагао се за хармоничан суживот припадника различитих националних заједница са територије града и креирање амбијента у животу локалне заједнице у којем се остварују принципи етничке и културне толеранције.


Виолета Ђорђевић, виши библиотекар, рођена је 1972. године у Крушевцу. Дипломирала је 1997. године на Филозофском факултету у Београду, на Катедри за педагогију. Ради у Дечјем одељењу Библиотеке града Београда. Осмишљава, организује и реализује пројекте, програме и радионице које имају за циљ подстицање читања код деце и младих. Аутор је више радова објављених у стручној периодици и предавања на тему могућности и облика рада са децом у библиотекама.

Александра Вићентијевић дипломирала је 1994. године на Групи за општу књижевност са теоријом књижевности, на Филолошком факултету у Београду. 2001. године завршила је Последипломске студије из театрологије, на Факултету драмских уметности у Београду. 2002. године положила је стручни испит из библиотекарства у Народној библиотеци Србије, а 2003. године стиче звање вишег библиотекара, НБС. 2016. године добила је награду "Марија Илић Агапова" за најбољег библиотекара на Територији Београда за 2015. годину. Организовала је и водила бројне пројекте који за циљ имају подстицање читања и развијање озбиљног односа књига-читалац код деце основношколског и средњошколског узраста, а уз коришћење модерних технологија: "Дођи кроз ноћ, кроз сан" 1 и 2 (прва награда за најкреативнији пројекат на Библионету 2009), "Читам па шта". Учесник је многих округлих столова и јавних трибина, у земљи и иностранству на тему примене нових методолошких приступа у популарисању класичне књижевности за децу, као и различитих видова интеграције јавних библиотека и школа; модератор и заговорник радионичарског приступа у раду са децом. Аутор је романа "Чудесни ходови". Начелник је Општинске библиотеке "Доситеј Обрадовић", Вождовац и Библиотеке "Исидора Секулић" Савски венац, Библиотеке града Београда.

Александар Губаш рођен је 1965. године у Пули, у Хрватској. Студирао је психологију на Филозофском факултету у Београду. Био је члан Савета Филозофског факултета од 1992. до 1994, а од 1993. до 1995. главни и одговорни уредник Психолошких новина, листа Друштва психолога Србије. Од 1989. до 1997. радио је као видео сниматељ и коаутор радионица са разним узрастима деце и младих, у оквиру Центра за културу Стари град и других радионичарских пројеката са децом 90-их година прошлог века. Био је полазник прве класе режије у Филмској школи Дунав филма 1996-98, а од 1997. до 2001. био је активан као коаутор пројекта ЛОW-ФИ ВИДЕО, који се бавио промоцијом краткометражног и аматерског филма. Од 2002. до 2008. радио је као извршни уредник месечника Мрежа, информатора са домаће НВО сцене, у издању Грађанских иницијатива. Од 2002. до 2015. сарађивао је са Центром за права детета као водитељ средњошколског клуба ДX, а од 2014. године водио је читалачки клуб за тинејџере Мрежа Б.О.О.К. – Библиотека одабраних омладинских књига. Од 2015. године сарађује са издавачком кућом Одисеја на промоцији књига и води свој блог Књигоскоп, посвећен књижевности за децу и младе.

Драгана Маринковић је дипломирала на Филолошком факултету у Београду на катедри за српску књижевност и језик са општом књижевношћу. Завршила дипломске академске студије – мастер и стекла звање Дипломирани филолог српског језика и књижевности – мастер. Радила је у ТШ. "Колубара" током школске 2006. године на месту професора енглеског језика, а уједно и волонтирала у библиотеци. Стручни испит из библиотечке делатности положила је 2007. године. У почетку је радила на свим одељењима библиотеке, а од 2011. године је библиотекар на одељењу за одрасле. Организовала и водила бројне радионице са предшколцима, првацима, основцима и средњошколцима. Присуствује стручним скуповима, семинарима и активно учествује у спровођењу Фестивала хумора за децу. Кооаутор је неколико програма и креативних радионица за децу и младе међу којима је најуспешнија била "Гага и Зока Вам читају бајке".


Ива Цицеран, рођена је 1976. године у Пули. Дипломирала је на Филозофском факултету у Пули 1999. године смјер Разредна настава и стекла звање Дипломираног учитеља разредне наставе. Кратко је радила у основним школама као учитељица. Запослила се у Градској књижници Пула 2001. године и од тада ради у књижничарској струци. Тијеком рада у књижници уписала је Изванредни студиј библиотекарства на Филозофском факултету у Загребу на којем је дипломирала 2005. године и стекла звање дипломирани књижничар. Тијеком 2004. године кратко је радила у Основној школи Видиковац у Пули као дипломирани књижничар, а од српња 2004. године запослена је у Градској књижници Пазин. Прво је радила на радном мјесту дипломираног књижничара, затим као водитељица књижнице, а од 2008. године као равнатељица Градске књижнице Пазин. Осим послова вођења књижнице интереси су усмјерни ка осмишљавању и организирању програма и културних садржаја намјењених корисницима средње и старије животне доби. Уредница је књиге Пазин између јутарње мрзлине и подневне врућине : цртице о времену и клими Пазина и Пазинштине аутора Милана Сијерковића чији је накладник Градска књижница Пазин и књиге Бајка о потонулим звонима - Ла фиаба делле цампане соммерсе аутора Даниела Начиновића. Од 2009. године Управитељица је Куће за писце – Хиже од бесид. Из хобија бави се осликавањем свиле (слике, мараме, шалови, кравате).

Елизабета Георгиев, виши дипломирани библиотекар Библиотеке "Детко Петров" у Димитровраду. Докторант Филолошког факултета Универзитета у Београду. Сходно условима, броју запошљених и делатностима у Библиотеци обавља више функција - библиотекар, организатор културно-образовних програма, уредник у издавачкој делатности, руководилац креативне радионице за децу и младе. Аутор је монографије "111 година књиге - Библиотека у Димитровграду 1898-2009.", "Култура читања: Право детета и обавеза библиотекара" (са Милицом Матијевић), библиографије часописа "Мост" и већег броја стручних радова из области библиотекарства. Бави и књижевним стваралаштвом - пише поезију и прозу за децу и за одрасле, на српском и на бугарском језику. Бави се превођењем са бугарског на српски и обрнуто.

Ратка Вучковић, рођена је 1964. године, живи у Ужицу где је и завршила Учитељски факултет. Радила је у више oсновних школа Златиборског округа. Од 2004. године ради у Народној библиотеци Ужице као библиотекар на Дечјем одељењу. Поседује велико професионално искуство у раду са децом, посебно у организацији и реализацији креативних радионица за децу. Радови настали на едукативно-креативним радионицама, донели су Народној библиотеци Ужице освајање награде Апсолутни шампион Фестивала на ликовном делу конкурса Фестивала хумора за децу у Лазаревцу 2006, 2008, 2012 и награду Шампион Фестивала 2015. године. Ратка Вучковић добитник је Сребрне повеље Библиотекарског друштва Србије за допринос развоју читалачког интересовања и библиотекарства у Србији, 2006. године. Од септембра 2009. до јануара 2010. године организовала и реализовала креативне радионице за децу - питомце Дома за децу и младе без родитељског старања "Петар Радовановић" и за децу са посебним потребама. Организовала и реализовала едукативно-креативне радионице у оквиру пројекта "Разлике нам добро стоје", 2012. године. Коаутор и реализатор на пројекту "Школске и јавне библиотеке на заједничком задатку. Организовала и реализовала едукативно-креативне радионице за децу "Летњи програм читања". Аутор и реализатор пројекта "Калиграфски мајстор", 2014. године. Организовала маскенбал за ученике нижих разреда под називом "Главни јунак једне књиге, у децембру 2010, 2011, 2012, 2013, 2014. и 2015. године. Организовала продајне изложбе радова насталих на креативним радионица у НБУ, 2005, 2006. и хуманитарну акцију 2014. године. У сарадњи са Центром за едукацију НС Про Гроуп организовала едукативно-креативне радионице страних језика за децу „Пут око света” током лета 2016. године. Перманентно организује и реализује радионице за децу у циљу подстицања читања код деце, промовисања библиотеке као места учења, развијања информационе писмености код деце.



Дубравка Илић је рођена 1959. године у Чачку. Завршила је Правни факултет у Београду. Запослена је у Градској библиотеци "Владислав Петковић Дис", а 2011. године је стекла звање вишег библиотекара. Руководилац је Матичне службе и стара се о унапређењу библиотечко-информационе и културно-просветне делатности у моравичком округу. Такође, ради у огранку Градске библиотеке у Заблаћу, где организује креативне радионице за предшколце и ђаке Основне шлоле "Владислав Петковић Дис".

Марија Радосављевић, рођена је 1971. године у Бору. Од 2007. године радила је у Народној библиотеци Бор на позајмном одељењу, на пословима узајамне каталогизације на одељењу обраде и од 2011. године на дечјем одељењу библиотеке. Учествовала је у раду бројних семинара за библиотекаре. Аутор је многих образовно-забавних програма за децу.

Бернадица Иванковић рођена је 1973. године у Суботици. Дипломирала је 2007. године на Педагошком факултету у Сомбору као професор разредне наставе где је 2014. године и стекла звање мастер учитеља. Године 2009. запошљава се у Градској библиотеци Суботица на пословима библиотекарка информаторка на хрватском језику Дечјег одељења са читаоницом, фонотеком и видеотеком. Као особа задужена за програме и књигу на хрватском језику, иницирала је формирање хрватског одељења у Градској библиотеци Суботица, успоставила контакте са библиотекама у Републици Хрватској те допринела потписивању уговора о сарадњи са Књижницама града Загреба и Градском и свеучилишном књижницом Осијек. Од 2009. сваке године у Градској библиотеци Суботица у сарадњи са Хрватском читаоницом организује Дане Балинта Вујкова, дане хрватске књиге и ријечи, иначе највеће књижевне манифестације Хрвата у Војводини. У оквиру овог мултидисциплинарног скупа је 2014. године организовала и Међународно саветовање на тему "Књига до деце - књига за децу" након чега је и издат зборник радова. Увидом у рукописну заоставштину познатог сакупљача народног књижевног блага Балинта Вујкова, која се чува у Градској библиотеци Суботица, приредила је три књиге до сада необјављених народних буњевачких приповедака ("Шта у оца то у дице", 2012., "Бећарски посо", 2014. и "Лисица и кокош", 2015.). Од 2013. године чланица је уредништва Часописа за књижевност и умјетност Нова ријеч гдје је и уредница рубрике Културни документариј (хронологија културних догађаја Хрвата у Војводини). Ауторка је и реализаторка бројних програма у Градској библиотеци Суботица. Међу најзначајнијима је Квиз за подстицање читања "Читам и скитам", Етно камп, Национални квиз за подстицање читања који реализује с Књижницама града Загреба, Квиз "Читањем до звијезда", "Сведочанство тамбурашке писмености с почетка 20. века - дигитализације", оснива Читалачки клуб за тинејџере Флâнеури, програм за предшколце и друго. Значајан је њезин допринос у осавремењавању Квиза "Читам и скитам" увођењем онлајн упитника на сајту библиотеке. Године 2015. стекла је звање више дипломиране библиотекарке.

Биљана Петровић, дипломирани je библиотекар на Дечијем одељењу Hародне библиотеке "Др Милован Спасић" у Рековцу, мастер економиста. 2006. године била је волонтер Општинске управе у Рековцу. Од 2011. до 2013. године била је в.д. Директора Библиотеке. Од јуна 2013. године дипломирани је библиотекар на дечијем одељењу. Од 2011. конкурише на конкурсе које расписује Министарство културе, одобрени су и успешно реализовани многи пројекти као што су "Читање је ИН" и бројне креативне радионице.

Урош Петровић (1967) је књижевник чија дела померају границе у савременој литератури за децу и младе. Аутор је дванаест књига и добитник исто толико најпрестижнијих награда за књижевност за младе. Почев од збирки прича – мозгалица и романа у загонеткама до фантастичних приповести, дела овог аутора јесу оригиналне пустоловине које награђују читаоце. Размрдавање вијуга, сусрет са чудесним, необичним али и застрашујућим, раскошна машта и особени хумор у његовим књигама, све више постају омиљеним штивом и за одрасле. Све књиге су му међу најчитанијим насловима српске књижевности за децу у овом веку (преко 200.000 продатих примерака само у Србији). Књиге му се налазе и у изборној лектири за школе а објављене су до сада на италијанском, грчком, чешком, македонском, енглеском и мађарском језику. По Петровићевом награђеном роману "Пети лептир" је снимљен први 3Д дугометражни играни филм у историји српске кинематографије. Тера нацију на размишљање у новим сезонама култног серијала &qуот;Фазони и форе&qуот; као и у квизу &qуот;Лавиринт&qуот; на Јавном сервису Радио телевизије Србије као Творац лавиринта и најтежа препрека за такмичаре. Петровић је добитник и већег броја престижних награда за фотографије, које објављује у читавом свету. Урош Петровић је са доктором Ранком Рајовићем коаутор иновативног програма за школе и вртиће „НТЦ систем учења”, који се примењује у више од десет земаља Европе. Гостује као предавач на факултетима, у школама и другим образовним установама у земљи и иностранству. Био је дугогодишњи председник Менсе Србије и један је од најуспешнијих решавача IQ X теста на свету.

Драгана Сабовљев, (рођена Димитријевић, 7. 8. 1971, Зрењанин) основну и средњу школу завршила је у Зрењанину. Године 1990. уписала је Општу књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на којој је дипломирала 14. 9. 1995. године и стекла звање дипломираног филолога опште књижевности и теорије књижевности. У Градској народној библиотеци "Жарко Зрењанин" у Зрењанину, у којој је радила као библиотекар, лектор и коректор, запослила се 1996. године. Стручни испит је положила 1997. године у Народној библиотеци Србије и стекла звање библиотекара. Постдипломске студије на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду уписала је године 2000. и почела да се бави научно-истраживачким радом на тему електронске библиографије. За директора Градске народне библиотеке "Жарко Зрењанин", именована је маја 2001, где је провела 8 година, до јула 2009. године. Магистарски рад "Аутоматизација процеса пописивања грађе и формирања електронског записа у припреми израде библиографије" (ментор доцент др Цветана Крстев, комисија: проф. др Александра Вранеш, председник, проф. др Иван Обрадовић и доцент др Цветана Крстев, чланови) одбранила је 28. децембра 2007. године и стекла титулу магистра филолошких наука. Пријавила је и одобрена јој је докторска теза под насловом "Библиографија Тодора Манојловића" јануара 2008. године. Децембра 2008. године, одлуком Комисије за доделу стручних звања Народне библиотеке Србије, за досадашњи рад добија звање виши библиотекар. Докторску дисертацију "Библиографија Тодора Манојловића" одбранила је 16. 7. 2014. (ментор проф. др Александра Вранеш, декан Филолошког факултета Универзитета у Београду, комисија: проф. др Душан Иванић, председник комисије, проф. др Александра Вранеш и др Весна Матовић, научни саветник, чланови). Ради у Градској народној библиотеци "Жарко Зрењанин" на пословима вишег библиотекара Научно-завичајног одељења и лектора и коректора издавачке делатности. Члан је редакције научног часописа националног значаја за теорију и праксу библиотекарства Читалиште, у ком уређује рубрику Библиотеке и врши послове стручне редакције текстова.

Верица Гутаљ Живковић, библиотекар, рођена је 1960. године у Београду. Дипломирала је на Катедри за психологију Филозофског факултета у Београду. Завршила је едукацију за гешталт терапеута и тренера асертивне комуникације. Аутор је и водитељ различитих психолошких програма за децу и младе (радионице, тренинзи, саветовања). У библиотеци "Лаза Костић" на Чукарици већ дуги низ година, за време летњег и зимског распуста осмишљава и одржава психолошке радионице за основце "Све је лако кад знаш како" (2006. -2010.) као и тренинг асертивне комуникације за тинејџере "Како? Лако! Асертивно!" (2010.-2016.) који су подржани од стране Градског секретаријата за спорт и омладину. Аутор је и водитељ адаптираног програма "Тренинг асертивне комуникације – вештине успешне комуникације, превазилажења проблемских ситуација и јачање самопоуздања" који је акредитован у Заводу за унапређење образовања и васпитања под бројем 570-83/2016 и реализоваће се у наредне две школске године као програм сталног стручног усавршавања наставника, васпитача и стручних сарадника. Стално је запослена у Библиотеци града Београда.

Биљана Петровић рођена је 1973. године у Београду, где живи и ради. Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду на Групи за српску књижевност и језик са општом књижевношћу, а потом је на Катедри за српску књижевност завршила и дипломске академске студије и стекла звање дипломирани филолог српског језика и књижевности – мастер. Радила је у основној школи као професор српског језика. Запослена је у Дечјем одељењу Библиотеке града Београда. Организује и реализује програме за децу и младе. Објавила је стручни рад "Библиотека по мери детета" у часопсу "Јавне библиотеке" и радове о делима Јасминке Петровић у часописима "Детињство" и "Браничево".

Јасминка Петровић написала је тридесет књига за децу и младе (Лето када сам научила да летим, Ово је најстрашнији дан у мом животу, Бонтон, Секс за почетнике, Од читања се расте, Само за твоје уши, 35 калорија без шећера, Да ли сте ви жаба?, Кажи тети "Добар дан", Дугина долина...). Њене књиге преведене су на двадесет пет језика, а неке од њих су драматизоване у позориштима у Београду, Сарајеву, Загребу и Стокхолму. Писала је за многе часописе (Тик-Так, Велико двориште, Политикин Забавник...). Уређивала је National Geographic Junior на српском језику. Учесник је у различитим пројектима за децу и младе, који подстичу стваралаштво и осетљивост на друге и другачије. Са удружењем Крокодил организује књижевни фестивал за децу Крокодокодил. Сценариста је дечје серије Кукурику шоу (РТС). Један је од оснивача покрета за побољшање културе за децу и младе Ура култура.